Nutricionistkinja Dajana Švraka Milutinović je “raskrinkala” popularan mit o upotrebi kokosovog ulja u ishrani. Iako je melem za kožu i kosu, ne bi trebalo da se nalazi u našim receptima.
Kokosovo ulje je popularizovano kao “superhrana”, ali šta kažu naučne studije? Medicinski dokazi otkrivaju da kokosovo ulje sadrži oko 82 odsto zasićenih masti, neki sastavi i do 90 odsto, što je više nego u maslacu ili svinjskoj masti.
Zasićene masti su poznate po tome da povećavaju nivo lošeg holesterola (LDL), što može dovesti do začepljenja arterija i povećanog rizika od srčanih oboljenja. Američko udruženje za srce AHA izričito upozorava na upotrebu kokosovog ulja zbog potencijalno negativnog uticaja na kardiovaskularno zdravlje.
Studije objavljene dodatno potvrđuju da redovna konzumacija kokosovog ulja može pogoršati lipidni profil, povećavajući rizik od razvoja ateroskleroze i drugih srčanih problema.
U svijetu gdje je zdravlje prioritet, važno je birati ulja sa nezasićenim mastima, poput maslinovog ili ulja avokada, koja su povezana sa boljim zdravljem srca.
Tako i za plodnost uvijek prednost dajemo maslinovom ulju i avokado ulju za salate, prenosi Ona.
