Izvor: BHRT (S.M.)
Sigurnost hrane u Bosni i Hercegovini zajednička je odgovornost svih, ali najveći teret nose proizvođači i distributeri hrane, izjavio je za BHRT direktor Agencije za sigurnost hrane BiH Sanin Tanković. Upozorio je da najveću prijetnju predstavljaju hemijski kontaminanti, koji mogu ostati neprimijećeni godinama, te istakao da su redovne kontrole hrane neophodne, ali da inspekcije ne mogu same garantirati potpunu sigurnost.
“Sigurnost hrane u Bosni i Hercegovini zasniva se na odgovornosti svih učesnika u lancu proizvodnje i distribucije, ali ključnu ulogu imaju subjekti koji proizvode, prerađuju, skladište i plasiraju hranu na tržište”, rekao je Tanković u emisiji BHT1 Uživo.
Naglasio je da se rizici u hrani dijele na biološke, hemijske i fizičke, pri čemu najveću zabrinutost izazivaju upravo hemijski kontaminanti:
“Smatram da hemijske opasnosti predstavljaju najveći problem. One se ne vide odmah, nego posljedice mogu nastati nakon pet, deset, pa čak i dvadeset godina”.
Tanković je istakao da inspekcijske službe redovno provode nadzor, ali da nije moguće svakodnevno kontrolisati sve proizvođače.
“Inspektora nema mnogo i oni nisu svemogući. Zato zakon najveću odgovornost za sigurnost hrane stavlja na subjekte u poslovanju s hranom”, rekao je Tanković.
Posebno je upozorio na pravilno rukovanje hranom tokom ljetnih vrućina, kada visoke temperature povećavaju rizik od kvarenja namirnica:
“Hrani treba pristupati kao nečemu svetom. Ako zahtijeva čuvanje na četiri do osam stepeni, taj temperaturni režim mora se poštovati”.
Građanima je savjetovao da prilikom kupovine obavezno provjeravaju deklaracije i rok trajanja proizvoda, da hranu kupuju od provjerenih proizvođača i prodavača, te da svaku uočenu nepravilnost prijave nadležnim inspekcijama.
Govoreći o kvalitetu uvozne hrane, Tanković je rekao da se pošiljke kontrolišu već na graničnim prijelazima, a zatim i prilikom istovara, kada se prema procjeni inspektora uzimaju uzorci za laboratorijske analize.
Osvrnuo se i na nedavni slučaj krušaka iz Belgije u kojima su utvrđeni ostaci pesticida iznad dozvoljenih vrijednosti.
“Dobro je što su naši inspektori utvrdili prisustvo povećanih količina pesticida i što je proizvod uklonjen s tržišta. Problemi se mogu desiti, ali je najvažnije kako na njih reagujemo, smatra Tanković.
Podjsetio je da je fiskalni račun važan dokaz, ukoliko građani posumnjaju na zdravstvenu neispravnost hrane ili dođe do trovanja.
“Ako nešto kupite ili pojedete, uzmite fiskalni račun. To je dokaz gdje ste kupili hranu i može biti ključan u daljnjem postupku”, rekao je Tanković.
Govoreći o usklađenosti domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije, upozorio je da Bosna i Hercegovina kasni s donošenjem novih propisa, posebno kada je riječ o maksimalno dozvoljenim količinama pesticida.
“Imamo situacije da su u Bosni i Hercegovini za pojedine pesticide dozvoljene količine i nekoliko hiljada puta veće nego u Evropskoj uniji. To predstavlja i zdravstveni i trgovinski problem”.
Tanković je istakao da Bosna i Hercegovina trenutno ima 24 prehrambena proizvoda sa zaštićenom oznakom porijekla, geografskog porijekla ili garantovano tradicionalnog specijaliteta, među kojima je i livanjski sir sa evropskom oznakom zaštite.
Dodao je da su u toku i postupci zaštite gatačkog kajmaka, travničkog sira i ekstra djevičanskog maslinovog ulja Hercegovine na nivou Evropske unije, ocijenivši da je to značajan iskorak za domaće proizvođače i promociju bosanskohercegovačkih prehrambenih proizvoda na evropskom tržištu.
