Pristalice ulaska u Evropsku uniju tvrdile su da bi članstvo Islandu donijelo veću ekonomsku stabilnost i dodatnu sigurnost.
Građani Islanda tijesnom većinom odbili su nastavak pristupnih pregovora s Evropskom unijom, čime je ta otočna država odustala od mogućnosti da postane 28. članica evropskog bloka.
Protiv nastavka pregovora glasalo je 52 posto birača. Rezultat predstavlja ozbiljan politički poraz za vladu premijerke Kristrún Frostadóttir, koja je podržavala približavanje zemlje Evropskoj uniji.
Iako se pitanje ribolova izdvojilo kao jedna od ključnih tema kampanje, odluka Islanđana povezuje se i sa strahom od evropskih propisa, zaštitom poljoprivrede te snažnom željom da zemlja zadrži potpunu kontrolu nad vlastitim resursima.
Moćni ribarski lobi
Završnicom referendumske kampanje dominirala su dva pitanja – strah domaćih poljoprivrednika od konkurencije s evropskog tržišta i budućnost ribarske industrije.
Ribarstvo predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana Islanda, a kompanije iz tog sektora protive se mogućnosti da Evropska unija utječe na ribolovne kvote i način upravljanja morskim resursima.
Prema analizi njemačkog javnog servisa ARD, iza kampanje protiv približavanja EU stajao je moćan ribarski lobi sastavljen od desetak velikih kompanija.
Te kompanije od osamdesetih godina kontrolišu većinu islandskih ribolovnih kvota, a pojedine su navodno uložile značajna sredstva u kampanju protiv nastavka pregovora s Briselom.
Ukazano je i na povezanost ribarske industrije s najvećim dnevnim listom u zemlji, koji je tokom kampanje snažno zastupao argumente protiv članstva.
Strah od gubitka kontrole
Pristalice ulaska u Evropsku uniju tvrdile su da bi članstvo Islandu donijelo veću ekonomsku stabilnost i dodatnu sigurnost.
To pitanje postalo je posebno važno u trenutku kada raste neizvjesnost u vezi s pouzdanošću Sjedinjenih Američkih Država, najvažnijeg sigurnosnog partnera Islanda.
Ipak, kod većine birača prevagnula je želja za očuvanjem suvereniteta i potpune kontrole nad ribarstvom, poljoprivredom i drugim strateškim resursima.
Island je već član Evropskog ekonomskog prostora, zbog čega učestvuje na jedinstvenom tržištu i koristi mnoge ekonomske pogodnosti EU, iako nema pravo odlučivanja unutar evropskih institucija.
Dio birača zato nije vidio dovoljno razloga da zemlja preuzme i pune obaveze članstva.
Bolna poruka Evropskoj uniji
Njemački list Passauer Neue Presse ocijenio je da su Islanđani zadali udarac Evropskoj uniji. Pozitivan rezultat referenduma mogao je poslužiti kao dokaz da evropski blok, uprkos unutrašnjim problemima, još privlači nove članice.
Drugi komentatori smatraju da Brisel odluku Islanda ne bi trebao doživljavati kao opću presudu o privlačnosti Evropske unije.
Island je mala, bogata država s izraženom tradicijom nezavisnosti, a kao član Evropskog ekonomskog prostora već koristi veliki dio pogodnosti koje donosi povezanost s EU.
