Izvor: BHRT/Svjetlana Topalić
U emisiji BHT1 Uživo gostovao je advokat i bivši sudija Vrhovnog suda Federacije BiH, Vlado Adamović, koji je govorio o nizu aktuelnih pravosudnih i političkih slučajeva u Bosni i Hercegovini – od presude u predmetu „Respiratori“, preko slučaja Milorada Dodika, do šireg konteksta pravosuđa pod domaćim i stranim pritiscima.
Povodom mogućnosti da Evropski sud za ljudska prava u Strazburu uskoro donese stav o slučaju „Respiratori“, Adamović je objasnio da takav scenario otvara mogućnost za ponovno razmatranje procesa pred domaćim pravosuđem.
“Sud u Strazburu može utvrditi povrede prava koje su načinjene u redovnom sudovanju. Tada se to vraća u sudski sistem zemlje iz koje je došla apelacija i propusti se otklanjaju”, kazao je Adamović.
Dodaje da se takve situacije dešavaju i da nisu izuzetak, ali su od velikog značaja za samog apelanta, jer mu se omogućava ostvarenje prava u poštenom postupku.
Komentarišući dolazak predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika u Tužilaštvo BiH bez najave, Adamović je naglasio da je važno razlikovati političke komentare od pravnih činjenica:
“Tužilaštvo je tražilo da se odredi pritvor jer se nije odazivao. Kad se pojavio, otpali su pritvorski razlozi. To nije kazna, već procesna mjera da se obezbijedi prisustvo”, pojasnio je.
Odbacio je tvrdnje o nezakonitosti postupanja tužilaštva i suda, navodeći da su sve radnje bile u skladu sa zakonom, iako su odstupale od uobičajene prakse.
Na pitanje o transparentnosti postupaka i informisanju javnosti, Adamović je rekao da Zakon o krivičnom postupku (ZKP) ne obavezuje sudove da unaprijed obavještavaju javnost o ročištima:
“Po zakonu se pozivaju samo učesnici. Sud može odlučiti da je suđenje javno, ali isto tako, zbog sigurnosnih razloga, može isključiti javnost – pa čak i ne obavijestiti nikoga”, ističe Adamović.
Istakao je da su danas uvedene internet stranice sudova i oglasne ploče kako bi se olakšao pristup informacijama, ali da se radi o administrativnim olakšicama, a ne zakonskoj obavezi.
Komentarišući prijavu sutkinje Sene Uzunović protiv Milorada Dodika zbog navoda da je „tražen novac za oslobađajuću presudu“, Adamović je naglasio da se radi o redovnom postupku.
“Ako neko tvrdi da je tražen novac, to može imati obilježja lažnog prijavljivanja – ali i istinitog. Sutkinja je postupila ispravno da to ne ostane u sferi rekla-kazala. Sad će se u postupku utvrditi istina”, naveo je.
Na direktno pitanje da li je pravosuđe podleglo političkim pritiscima, Adamović je odgovorio:
“Ne. Posljednje odluke i način na koji su donošene pokazuju da pravosuđe nije podleglo pritiscima. Međutim, ne zaboravimo – mi smo protektorat. Navikli smo da se sve konsultuje s međunarodnom zajednicom. Nijedna važna odluka u ovoj zemlji u posljednjih deset godina nije donesena bez njihove saglasnosti.”
Takođe je naveo da postoje politički i sigurnosni aspekti koji utiču na rad sudova, te da ponekad ni presude nisu dovoljne ako ih institucije ili društvo ne poštuju.
“Možete donijeti papir kakav hoćete – ali ako ga hiljadu ljudi ne poštuje, onda imate ozbiljan problem”, napomenuo je Adamović.
Govoreći o ozbiljnosti trenutnog konteksta, on je podsjetio na ranije slučajeve u kojima su postojale sigurnosne prijetnje.
“Sjećam se predmeta ‘Pogorelica’. Ljudi nisu znali šta se dešava, a Vrhovni sud bio je pod oružanom zaštitom. Taj predmet je završen u tišini, uz odstupanja od prakse, ali s obrazloženjem. Mislim da će tako biti i sada”, kazao je.
Na kraju, govoreći o dužini trajanja sudskih postupaka, Adamović je istakao da ne postoji fiksni vremenski okvir osim pojma „razumnog roka“.
“Evropski sud je u jednom predmetu rekao da je sedam godina razuman rok. To jeste logički paradoks, ali zavisi od složenosti slučaja. Neki se završe za sedam dana, neki traju godinama”, istakao je Adamović za BHRT.
